Zlatibor -Murtenica zimski kamp

[Bas Celik]

Te tako i zasluzeno dobi nagradu Bush-Bash Celik noz koji je za mene dizajnirao Ludibes.

[Bas Celik]

U kampu sam proveo jednu noc i vec sutradan sam nastavio da tecem dalje.

[Bas Celik]

Plan zvani plandza je bio da idem ka Kopaoniku a zatim preko Golije i Javora da se vratim na Zlatibor. Imao sam dzipsi es ali nesto ucrtavati sa gugl zemlje i biti stvarno na toj zemlji su dve razlicite stvari. Te tako morao sam puuuno da improvizujem. Ali ja sam Markiz Dje Sad ,Dzentlmen srece i svasta jos po nesto.Uzdam se u srecu a bio sam srecan sve vreme. Nocio u mracnoj sumi na seoskom putu probudio se u raju i nastavio dalje jer tako hocu jer tako mogu.

[Nietzsche]

Odlicne slike, provod takodje! Da nije hladno za majicu kratkih rukava kod ovog omladinca... ili si malo "zakasnio" s postom?

[Bas Celik]

Hrana je ono sto mi se izmaklo. Racunao sam na seoske prodavnice i da cu tu uzgred da se snadbevam ali nije bilo tako.Bio sam u sezoni malina i prodavnice su radile tek po jedan sat po nekom plemenskom dogovoru .

[Bas Celik]

Odlicne slike, provod takodje! Da nije hladno za majicu kratkih rukava kod ovog omladinca... ili si malo "zakasnio" s postom?

Da ovo je bilo nekad letos.

[Bas Celik]

Teren je bio nesto sto u zivotu nisam video, bukvalno sam se nekad probijao kroz 3 kilometra kupina koje su u visini mog pojasa. Tamo je vegetacija nesto nestvarno sve je mnogo vece nego ''tamo daleko'' odakle sam ja.

[Bas Celik]

Naisao sam i na neprobojne smrceve sume koje su me vracale po kilometar nazad i skretale sa mog ucrtanog koda. Sume su bile guste i na jima je u donjem delu stabala ostalo dosta suvih grana i grancica kroz koje jednostavno nije moglo da se prodje.

[Bas Celik]

A bilo je i lepog drveca

[Bas Celik]

Uglavnom na nekakvoj planinini kojoj ime zaboravih a zvuci nesto poput stare ili suve ja odlucih da prekinem dalje napredovanje. Bez hrane se zaista nije moglo ostati srecan a jos manje izigravati dzentlmena. Okrenem ka nekom dobrom polju ili bese Mitrovo polje (a mozda sam nekad nekog dobrog Mitra upoznao) i tu udjem u selo Radasina. I bas bese neka svetkovina vasar radnickih igara,rostilja i ostalog mezetluka. Tu se dobro okrepim i nastavim put Vrnjacke Banje. Tu me negde uzgred pokupe moji verni drugari te se ja vratih na Zlatibor. Elem tu noc udari opasna oluja nezapamceno nevreme sa stotinu mu gromova. Te sam opet verovatno imao puno srece. Presao sam nekih 100 kilometara za nekih dva ipo dana . "Jer sam kao mali dosao u sumu i morao sam samom sebi dati nadimak. Ej Markiz Dje Sad!"